Pregovarački proces Hrvatske. Poglavlje 23. Novi standardi?

Resumen

Proces pridruživanja novih zemalja Evropskoj uniji sprovodi se u skladu sa vrlo specifičnim tehničkim pregovorima. Najveći deo ovog procesa ne čine diplomatski potezi dogovoreni na velikim zasedanjima i pregovaračkim sastancima, već se sprovodi na tehničkom planu, uz izvesnu nejednakost između Evropske komisije, koja predstavlja zemlje članice, i zemlje kandidata.

Hrvatska je prva od zemalja koje su, nakon raspada bivše Jugoslavije, prošle kroz građanski rat, a koja se pridružuje Uniji. U njenom slučaju, tehnički proces pregovora završen je uvođenjem novih tehničkih kriterijuma, sa praktičnijim i naprednijim uslovima. U ovom članku bavićemo se analizom tog procesa, sa stanovišta poglavlja 23 u okviru pravnih tekovina Evropske unije koje se odnosi na oblast pravde i osnovnih ljudskih prava. Hrvatska je morala da se suoči sa mnogo većim zahtevima od pukog prilagođavanja zakonima Evropske unije. Iako je to u nekim trenucima moglo da deluje kao postavljanje dodatnih uslova, ili veća oštrina u pregovorima, u praksi je ispunjenje ovih uslova dovelo do bržeg napretka u poboljšanju upravljanja zemljom, u korist svih građana. Učešće civilnog sektora i stalna kontrola spolja doveli su do veoma pozitivnih, hvale vrednih promena. Međutim, evropski lideri i njihove institucije tek treba da saopšte građanima da je to tako i da ih obaveste o stvarnim razlozima i posledicama proširenja kako bi dobili njihovu podršku koja je u zemljama članicama svakim danom sve manja.