Jevrejsko-španske zagonetke iz Makedonije
Palabras clave:
usmena tradicija, zagonetke, odlike zagonetke kao književne vrste, komparativna studija zagonetaka, jevrejsko-španske zagonetke, srpske zagonetkeResumen
Ovaj članak posvećen je istraživanju o zagonetkama koje potiču iz usmene tradicije makedonskih Sefarda, naročito iz korpusa koji je prikupio američki lingvista Maks A. Lurija u Monastiru 1927. godine, a objavio ga 1930. U radu se analiziraju različiti aspekti zagonetke kao malog folklornog žanra i položaj datog žanra u sefardskom folklornom sistemu, poređenjem sefardskih zagonetaka iz Monastira sa srpskim (uključujući Kosovo i Metohiju).
Citas
Alexander, T. 2006–2007. “L’art de la devinette dans la culture judéo-espagnole. Komo puede ser?”, Yod Revue des Etudes Hebraiques et juives, Monde judeo-espagnol, no. 11–12, págs. 141–164.
Armistead, S. G. And J.H. Silverman. 1983. “Adivinanzas judeo-espanolas de Turquia: los enigmas del rabino Menahem Ezuz”, Fhilologica Hispaniensia, in honorem Manuel Alvar: Madrid, págs. 81–92.
Armistead, S. G. and J. H. Silverman. (1980–1984). “Judeo-Spanish Ballads from Monastir, Yugoslavia (collected by Max A. Luria)”, en: Hispania Judaica. Studies on the History, Language and Literature of the Jews in the Hispanic World (ed.) By J.M. Sola-Solé, S. G. Armistead and J. H. Silverman, II, Barcelona: Literature.
Armistead, S. G. 1984. “Two Judeo-Spanish riddles of Greek origin”, Laographia 33 (1982–1984), págs. 169–175.
Armistead, S. G., & Silverman, J. H. 1984b. “Sephardic Folk-Literature and Eastern Mediterranean Oral Tradition”, Jerusalem Studies in Jewish Folklore, 5–6, págs. 7–22 (Héb.).
Armistead, S. G. And J.H. Silverman. 1998. Nueve adivinanzas de Estambul (Coleccion Milwitzki), Sefarad 58:1, págs. 31–60.
Bovan, V. 1980. Srpske narodne zagonetke sa Kosova i Metohije. Priština.
Crews, C. M. 1935. Recherches sur le Judéo-Espagnol dans les pays balkaniques. Paris.
Giménez Caballero, E. 1930. “Monograma sobre la judería de Escopia”, La Revista de Occidente, XXVIII, págs. 356-376.
Stefanović Karadžić, V. (ed.) 1933. Srpske narodne poslovice i zagonetke, Beograd.
Kolonomos, Ž. 1978. Proverbs, Sayings and Tales of the Sephardi Jews of Macedonia. Belgrade.
Luria, M. A. 1930. A Study of the Monastir Dialect of Judeo-Spanish Based on Oral Material Collected in Monastir, Yugoslavia, Newy York-Paris [reimpresión de Revue Hispanique, v. LXXIX, 323–583]
Sánchez Pérez, M. 2013. “Acertijos y adivinanzas en el periódico sefardí Ilustra Guerta de Historia (Viena, 1880–1882)”, Sefarad, v. 73: 1, págs. 225–254.
Топоров, B. H. 2010a. “К реконструкции ”загадочного” прототекста (о языке загадки)”, en: B. H Топоров, ”Мировое дерево: Универсальные знаковые комплексы. М.: Рукописные памятники Древней Руси, v. 2, Москва, págs. 175–187.
Топоров, B. H. 2010b. “‘Второе’ происхождение - загадка в ритуале (ведийская космологическая загадка типа brahmodya: структура, функция происхождение)”, en: B. H Топоров, ”Мировое дерево: Универсальные знаковые комплексы. М.: Рукописные памятники Древней Руси, Москва, v. 2, págs. 188–229.
Vidaković–Petrov, K. 1994. “Sephardic Folklore and the Balkan Cultural Environment”, History and Creativity in the Sephardic and Oriental Jewish Communities, T. Alexander, A. Haim, G. Hasan/Rokem, E. Hazan (eds.) Jerusalem: Misgav Yerusjalayim, Institute for Research on the Sephardi and Oriental Jewish Heritage, págs. 285–300.
Vidaković-Petrov, K. 2010. “Дечији фолклор босанских Сефарда” [Children›s Folklore of the Bosnian Sephardim], Интердисциплинарност и јединство савремене наукe, том 1, Филолошке науке: зборник радова са научног скупа (Пале, 22–24 мај 2009.), ур. М. Ковачевић, Пале: Филозофски факултет, págs. 307–320.
Vidaković-Petrov, K. 2011. “Corpus of Sephardic Folklore from Macedonia”, en The Jews of Macedonia and the Holocaust: History, Theory and Culture, An International Research Project, S. Grandakovska (ed.) Skopje: Institute in Social Sciences and Humanities Research “Euro-Balkan”, págs. 539–558.
