Trgovinski odnosi na zapadnom Balkanu nakon istupanja Hrvatske iz CEFTA
Palabras clave:
Hrvatska, CEFTA, tržiste, liberalizacija, trgovinaResumen
Najpre, definišimo pojam Zapadni Balkan. Zapadni Balkan je relativno nov termin koji Evropska unija koristi od početka XXI veka kako bi, pre svega, označila države na teritoriji Balkana koje nisu članice Evropske unije (osim Turske).
Prvobitne države koje su kročile na put regionalnog ekonomskog integrisanja na prostorima Istočne Evrope su: Čehoslovačka, Mađarska i Poljska. Do prvog proširenja Višegradske grupe (preteče CEFTA2) dolazi 1993. godine, odnosno dolazi do proširenja u pogledu broja članica s obzirom na podelu Čehoslovačke na Češku i Slovačku koje kao samostalne zemlje nastavljaju putem regionalnog ekonomskog integrisanja, te u tom trenutku ne dolazi do teritorijalnog proširenja integracije. Nakon završetka pregovora u okviru Višegradske grupe dolazi do potpisivanja Centralno evropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA) u Krakovu, zemlje potpisnice su: Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, a ugovor stupa na snagu 1. marta 1993. godine. CEFTA-i se priključuju Slovenija (1996), Rumunija (1997) i Bugarska (1999). Prva članica CEFTA sa prostora Zapadnog Balkana postaje Hrvatska 2003. godine, a ostale zemlje Zapadnog Balkana postaju članice CEFTA nakon potpisivanja ugovora iz Bukurešta koji je stupio na snagu početkom 2007. godine, osim Makedonije koje je postala članica godinu dana ranije.
CEFTA sporazum je osmišljen sa ciljem da pomogne u ekonomskom oporavku i razvoju privreda zemalja potpisnica, te da pripremi zemlje potpisnice za članstvo u Evropskoj uniji.
Novi momenat za CEFTA sporazum se dogodio 1. jula 2013. godine kada je Hrvatska postala članica Evropske unije, a samim tim napustila CEFTA sporzum. Napuštanjem CEFTA sporazuma Hrvatska gubi sve dotadašnje preferencijale koje je uživala kao potpisnica Sporazuma, te je njena trgovina sa zemljama CEFTA regulisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i zemalja CEFTA. U daljem tekstu ćemo pokušati da damo barem deo odgovora kakve efekte ovaj događaj ima na trgovinske odnose na Zapadnom Balkanu.
Citas
Jovanović, M. (2004). Evropska ekonomska integracija, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd.
Tišma, S.; Samardžija, V. i Jurlin, K. (2012). Hrvatska i Europska Unija – Prednosti i izazovi članstva, Institut za međunarodne odnose, Zagreb.
Baldwin, R. and Wyplosz, C.. (2009). The Economics of European Integration, McGraw Hill Int.
Kotevska, A. (2013). Croatia’s EU Accession: Economic Implications for the Balkan Countries, PECOB.
Bijelić, P. (2011). Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, 3 izdanje, Beograd.
Enlaces de Internet:
Agencia de Estadística de Bosnia y Hercegovina: http://www.bhas.ba
CEFTA portal comercial: http://www.ceftatradeportal.com
Instituto Nacional de Estadística de la República de Croacia: http://www.dzs.hr
República de Serbia, Instituto Nacional de Estadística: http://webrzs.stat.gov.rs/
ОЕCD: http://www.oecd.org/
Oficina de la Integración Europea: http://www.seio.gov.rs
