Br. 4 (2013): Las identidades y las lenguas en el área balcánica

Identitet je jedno od pitanja koje budi najveće interesovanje među poznavaocima prilika na Balkanu. Još je u vreme Jugoslavije mnoštvo naroda i vera predstavljalo privlačno polje istraživanja za sve one koji su se bavili sociologijom ili lokalnom antropologijom. Mnogo je razloga usled kojih ovo interesovanje ne samo što nije opalo, već je, u skladu sa razvojem događaja na ovim prostorima, vremenom bivalo sve veće. Svi nadnacionalni projekti koji su bili sprovođeni na ovim prostorima (Otomansko i Austrougarsko carstvo, kraljevina i socijalistička Jugoslavija) ostavili su za sobom narode potonule u društveno-političku neizvesnost. Kao rezultat, te nacije su otkrile sopstvene mehanizme prilagođavanja i društvenog odgovora, u većini slučajeva povezane sa religijom, tradicijom ili istorijskim narativima. Analiza ključnih društveno-političkih momenata ovih istorijskih epizoda i njihovog uticaja na Srbe, Hrvate, Bošnjake ili Crnogorce omogućila je kako uspostavljanje kontinuiteta, tako i raskid sa prošlošću, nudeći čitavu lepezu različitih reakcija koje potvrđuju da nacionalizam ili etnički identitet nisu samo fenomeni prošlih vremena.

Balkanija se u novom broju približava različitim pristupima identitetu sensu lato, budući da je nemoguće definisati samo jedan zajednički naziv u ovom istorijskom trenutku. Cilj ovog broja časopisa je da, sa tematske tačke gledišta, ponudi jednu globalnu perspektivu ovog procesa, kroz različite oblike u kojima se odražava ovaj identitet (odnosi unutar Evrope, jezik, politika, istorija ili rod), kao i da ukaže na to kako su rešena neka od brojnih pitanja na prostoru na kome su identiteti toliko povezani da jedan ne može da se razume bez drugog. Uopšteno govoreći, interesovanje za identitet na ovim prostorima, kao i za ostale oblasti proučavanja, obeleženo je sukobima koji su tu izbijali u bliskoj prošlosti. Kao što kaže Andrea Maura u svom članku u ovom broju: „Glavni argument je taj što je većina studija osavremenom Balkanu napisana tokom kriza.“ Iz tog razloga, možda je upravo sada, kada je čitav ovaj region relativno miran, najbolje posvetiti se istraživanju njegovog društvenog pejzaža i ponuditi sveobuhvatne analize, oslobođene konfuzije i pritiska političkih previranja. Kao što je rečeno u pomenutom članku, odnosi između Balkana i Evrope su dvosmerni, a to se odražava u načinu na koji posmatramo balkanske zemlje, kao i u načinu na koji one posmatraju nas.

Odnos između jezika i identiteta predstavlja jedan od najkontroverznijih aspekata. Osnivanje novih država na osnovu većinskih etničkih grupa ili neusklađenog međuetničkog saživota značilo je pretvaranje jezika u „polje razdora i neslaganja“, kažu Fransisko Viljegas i Almir Methadžović u svom zajedničkom radu. Rezultat je interesno korišćenje identiteta kao oruđa političke borbe, ali i kao sredstva za jačanje etničkih veza. Kao što objašnjava Hajro Dorado u svom članku: „putem ili oko procesa standardizacije, koji su po sebi vanlingvističke prirode, dolazi do stvaranja lingvističkog identiteta i osnovne identitetske zajednice oformljene oko neke političke moći.“ Oba članka daju uvid u društveno-političke aspekte jezika, u takvom kontekstu političkih interesa u kome je lingvistička standardizacija dovela do mnogih lažnih verovanja.

Proces nacionalne izgradnje uticao je takođe i na institucionalni koncept. Kao što navodi Aida Džanović u svom članku u časopisu: „U Bosni i Hercegovini na delu je etnopolitički aranžman koji počiva na institucionalizaciji etničkih razlika.“ Ako je institucionalizacija etničkih razlika ključna za stvaranje modela društvene kohezije u kome neće biti žrtvovane demokratske vrednosti, komplikovana balkanska tranzicija je dokaz da je neophodno napredovati i na planu snaženja civilnog društva. Institucionalizacija etničkog nacionalizma može dovesti do političkih odnosa kolektivnog suprotstavljanja. Rezultat ovog modela jeste scenario koji kombinuje političke zahteve na lokalnom nivou, ali u isto vreme dolazi do izražaja i nametanje političkih sistema koje je uspostavila međunarodna zajednica. U tom smislu, članak Arlinde Rustemi i Morica Baumgertela bavi se kontrastima proizašlim iz političkog delovanja pokreta Vetevëndosje u kontekstu globalizacije, i analizira jedan „antihegemonistički“ društveni pokret čije se postavke „ne podudaraju sa hegemonističkim idejama koje zastupa kolonijalna priroda moći“.

Pitanja roda predstavljaju osetljivu temu poslednjih decenija i usko su povezana sa debatama o identitetu. U svom radu Marija Grujić obrazlaže značenje turbo-folka u tom smislu za Srbe: „Turbo-folk kultura, za razliku od komercijalnemuzike iz jugoslovenskog perioda, pod pojmom kolektiva ne podrazumeva više nekakav regionalni ili lokalni koncept kolektiviteta, već prilično jasno, srpski, pravoslavni, dakle u datom momentu najdominantniji i najviše hegemonističkikoncept nacionalnog identiteta.“ Članak se bavi uticajem koji je etničko-nacionalna homogenizacija imala na rodne odnose u oblasti turbo-folk muzike, kao i činjenicom da „nacionalno oslobođenje“ ne podrazumeva raskid sa velikim tradicionalnim i konvencionalnim nasleđem koje se odnosi na ženu.

Balkanski region doživljava metamorfozu karakterističnu za kompleksne promene, kao što je politička tranzicija ka demokratiji i ulazak balkanskih zemalja u Evropsku uniju. Balkanija želi da bude pripovedač i svedok tog puta;; ovaj časopis teži da poveže političke fenomene koji se pojavljuju na ovim prostorima sa evropskim širinama, trudeći se da ponudi jedno stanovište koje neće dovesti do izolovanosti regiona od najznačajnijih političkih, ekonomskih i društvenih dinamika na kontinentu.

Sledeći tu filozofiju, Balkanija će se i dalje zalagati za suštinske analize i saradnju između Španije i jugoistočne Evrope. U tom cilju, ažurirana je i internet stranica Balkanija, koja je sada funkcionalnija i ima nove sadržaje od kojih se posebno ističu digitalizovana izdanja časopisa iz 2003. i 2004. godine, za koja verujemo da će čitaocima biti veoma interesantna. Nadamo se da će ovaj broj zadovoljiti znatiželju svih.

Migel Rodriges Andreu

Urednik Balkanija